Argentinski kardinal Horhe Mario Bergoljo izabran je za poglavara Rimokatoličke crkve 13. marta 2013. godine
Vatikan je u video-saopštenju objavio da je papa Franja preminuo u 88. godini života.
Papa Franja je početkom meseca oboleo od akutnog bronhitisa zbog kojeg je 14. februara smešten u bolnicu u Rimu.
Detaljnije saopštenje o smrti pape Franje objavio je kardinal Kevin Farel saopštio je da je papa Franja preminuo jutros u 7.35 časova.
- Najdraža braćo i sestre, sa dubokom tugom moram da objavim smrt našeg Svetog oca Franje. U 7.35 časova jutros, biskup Rima, Franja, vratio se domu Očevom. Ceo njegov život bio je posvećen službi Bogu i njegovoj Crkvi. Učio nas je da živimo po vrednostima Jevanđelja, sa verom, hrabrošću i ljubavlju prema svima, naročito prema najsiromašnijima i skrajnutima. Sa neizmernom zahvalnošću prema njegovom primeru kao pravom učeniku Gospoda Isusa, mi predajemo dušu pape Franje beskrajnoj, milostivoj ljubavi jednog Boga - izjavio je Farel.
Papa Franja je bio prvi latinoamerički poglavar Rimokatoličke crkve. Patio je od različitih bolesti tokom svog 12-godišnjeg papinstva. Prvobitno je lečen od bronhitisa, a zatim mu je dijagnostikovana dvostrana upala pluća. Vatikan je 21. marta izvestio da papa polako vraća snagu, ali da će morati da obnovi govorne sposobnosti nakon terapije kiseonikom. Papa je 23. marta otpušten iz bolnice, nakon čega se oporavljao u svojoj odabranoj rezidenciji. Ove godine papa nije prisustvovao uskršnjim službama u Vatikanu. Službe je predvodilo nekoliko kardinala.
Argentinski kardinal Horhe Mario Bergoljo izabran je za poglavara Rimokatoličke crkve 13. marta 2013. godine, a odabrao je ime Francisko, odnosno Franja u čast Svetog Franje Asiškog, osnivača franjevačkog reda, zato što se svetac naročito brinuo za dobrobit siromašnih. Do izbora za 266. pontifa bio je nadbiskup Buenos Ajresa, a prvi je papa još od osmog veka da nije Evropljanin i prvi sa Južne hemisfere i iz redova jezuita.
Bergoljo je bio inspirisan da se pridruži jezuitima 1958. godine nakon oporavka od teške bolesti. Bolovao je tada od teške respiratorne infekcije zbog koje mu je uklonjen deo plućnog krila. Kasnije se prisećao da mu je medicinska sestra spasila život, odlučivši da udvostruči dozu lekova koje je primao.
Papa Franja je bio sin italijanskih imigranata, radnika na železnici. Rođen je 17. decembra 1936. godine, a nadbiskup Buenos Ajresa bio je od 1998. godine. Na položaj kardinala uzdignut je tri godine kasnije.
Kako se navodi, važio je za skromnog čoveka, posvećenog socijalnoj pravdi, često je autobusom išao na posao, sam sebi kuvao i redovno posećivao siromašne četvrti u blizini argentinskog glavnog grada. Tečno je govorio španski, italijanski i nemački jezik. Tokom svog pontifikata, zalagao se za reforme unutar Crkve i naglašavao važnost milosrđa i brige za siromašne.
Franja se isticao i po međunarodnoj vidljivosti kao pape i posvećenosti međureligijskom dijalogu. Imao je tolerantan stav prema članovima LGBT+ zajednici i bio veliki kritičar neobuzdanog kapitalizma, konzumerizma i preteranog razvoja. Zalagao se za borbu protiv klimatskih promena, za univerzalno ukidanje smrtne kazne nazivajući je suštinskim zlom. Papa Franja je kritikovao porast desničarskog populizma, pozivao na dekriminalizaciju homoseksualizma, pomogao je da se obnove potpuni diplomatski odnosi između SAD i Kube, pregovarao o sporazumu sa Kinom kako bi se definisao koliki uticaj tamošnja Komunistička partija ima u imenovanju kineskih biskupa.
Kako je imao manje formalan pristup papstvu od svojih prethodnika, boravio je u pansionu Svete Marte umesto u Apostolskoj palati, zvaničnoj rezidenciji poglavara Rimokatoličke crkve.
Uprkos nekoliko zdravstvenih izazova, uključujući operaciju debelog creva 2021. godine i kile 2023. godine, kao i povredu desne nadlaktice nakon pada u svojoj rezidenciji u januaru 2025. godine, papa Franja je u svojoj autobiografiji izjavio da je zdrav i da ne planira da se povuče sa mesta poglavara Rimokatoličke crkve.