Немања Мачек

Zemo moj, Pre desetak dana smo se čuli i nije ti bilo dobro ali nekako sam navikao da ti uvek izguraš šta god da je. Baš si me zatekao. Neka ti je laka zemlja druže moj dobri.

Dragi naš Nemanja, bio si nam kao sin jer smo gledali tvoje odrastanje u Boru. Budi srećan na nebu što si se rodio kao sin Dragan-a i Veronike i živeo u roditeljskoj ljubavi koju si ti neizmerno vraćao njima. Sa tvojim ocem, podelio sam moje mladalačke dane u srednjoj školi u Boru. Tvoj otac je najdivnije stvorenje na svetu koga sam sreo i sa kojim smo se družili svo vreme. Razgovarali smo više puta i podelil iste životne vrednosti. Nemanja, neka te anðeli čuvaju i neka ti je laka zemlja. Dragoslav Nikolić Lale, prof Divna Nikolić